zamišljam da zvonim na vrata nekog stana... vrata otvaraš ti... ulazim... jedno vreme se samo gledamo... atmosfera je pomalo napeta... ti na kraju ipak progovaraš, pitaš me šta ću da popijem i ja tražim neku žestinu - veoma sam uznemirena, da ne kažem uspaničena, i treba mi nešto kako bih se malo povratila. ti mi donosiš, na primer... ne znam, bilo šta... sipaš i sebi... i sada stojimo svako sa svojim pićem u ruci - ja nisam ni sela, samo sam spustila tašnu... i tada, neočekivano, ti mi prilaziš sasvim blizu, uzimaš mi čašu iz ruke i spuštaš i nju, kao i svoju, na neku komodu, sto, šta li... o… Read more
